Iza svakog transporta
stoji čovek koji radi.

Sedamnaest godina se ponosno bavimo transportom pasa i sarađujemo sa uzgajivačima širom sveta. Od toga, šest godina smo radili tržište Egipta, a već deset godina smo specijalizovani za transport pasa za Sjedinjene Američke Države.

Počeo sam kao individualac, bez ikakvog prethodnog iskustva u kinologiji i bez znanja o svetu pasa. Sve mi je bilo novo. Prvi koraci su bili vezani za Egipat. Leteo sam i po petnaest puta mesečno, zadržavao se svega nekoliko sati i vraćao nazad, da bih za dva ili tri dana ponovo bio na istom putu. To je bio tempo koji je malo ko mogao da izdrži, ali sam znao da gradim nešto svoje.

U početku sam radio za drugog čoveka, ali su nam se putevi posle nekog vremena razišli, zbog njegovih obaveza, i odlučio sam da nastavim sam. Ljudi su prepoznali posvećenost i odgovornost u mom radu i vrlo brzo je postalo jasno da ne mogu sve da postignem sam. Zaposlio sam prve radnike i počeli smo da rastemo. Leteli smo za Kairo i Hurgadu, organizovali transfere, imali iznajmljen stan u Egiptu zbog posla i praktično živeli između aerodroma.

Egipat je bio veliko i snažno tržište, ali i veoma zahtevno. Konkurencija je bila ostra, bilo je podmetanja, ljubomore, pokušaja sabotiranja letova i raznih pritisaka. Ipak, vreme je pokazalo ko radi ozbiljno i dugoročno. Mnogi koji su tada pokušavali da opstanu na pogrešan način danas više ne postoje u ovom poslu.

U jednom trenutku egipatska vlada je uvela visoke carine i ograničenje na dva psa po putniku, čime je tržište praktično ugašeno. Ostao sam bez glavnog posla. To je bio težak period, ali i prelomni trenutak. Tada sam video potencijal u transportu pasa za Ameriku i odlučio da se u potpunosti specijalizujem za to tržište.

Godinama sam leteo i po četiri puta mesečno za Sjedinjene Države. To su bile hiljade kilometara, pune ture, rezervacije unapred po dva meseca. Amerika je doživljavala veliku ekspanziju u ovom segmentu i mi smo rasli zajedno sa tim tržištem. Formirao sam tim, prvo dva radnika, zatim trećeg, jer obim posla više nije mogao da se pokrije individualno.

Onda je došla pandemija. Letovi su se zatvorili, granice su bile blokirane i ceo svet je stao. Međutim, u toj krizi smo pronašli novi model rada iz Srbije i napravili možda najveći iskorak u istoriji firme. Otvorili smo logističku kancelariju, registrovali firmu u Americi, zaposlili ljude koji se bave isključivo logistikom i dispečom, kupili vozila u SAD za transfere, ali i vozila u Evropi. U periodu kada su mnogi stali, mi smo gradili sistem. Tada nas je bilo 20 u ekipi.

Nakon pandemije usledila je nova kriza i rat u Rusiji, što je direktno uticalo na gubitak jedne od ključnih avio-kompanija sa kojom smo radili određene rase pasa. Zatim sledeće godine je došao novi zakon o uvozu pasa u Ameriku, koji je povećao starosnu granicu i dodatno smanjio broj pasa koje je bilo moguće transportovati, uz komplikacije sa pravilima avio-kompanija. I to smo morali da prilagodimo. Nedugo zatim pojavile su se nove tarife i carinski izazovi sa novom administracijom u SAD.

I pored svega toga, danas stojimo čvrsto kao kompanija koja se bavi transportom pasa i koja se veoma brzo prilagođava novim zakonima, pravilima i tržišnim promenama. Naučili smo da se ne oslanjamo na sreću, već na sistem, iskustvo i rad.

Poverenje se ne gradi preko noći. Ono se gradi godinama rada, hiljadama realizovanih transporta i spremnošću da budete uz svog klijenta i njegovog psa u svakoj situaciji. To je ono što nas je održalo svih ovih godina.